U poslednjem postu pominjala sam odugovlačenje – svakodnevno iskustvo koje se svakom desi ponekad – i dala sam vam nekoliko saveta kako da ga preovladate. Ali ponekad su razlozi zašto ne pišete dublji od toga što gledate poslednju epizodu serije koju inače i ne gledate.

Blokada nije prosto odlaganje onog što vam je teško ili odugovlačenje. Ona je kad se pisac ’zaglavi’ i stane sa pisanjem. To se dešava nekad i usred nekog projekta. Možda onda kad pisac shvati da će to što piše ’otići u svet’. Kad pisac pomisli da će biti objavljen i podložan kritici javnosti, to može da ga parališe i izazove nesigurnost.

Ukratko – pisca zadržava najgori mogući partner kog ima – njegov unutrašnji kritičar.

Ne očajavajte! Postoji dokazan metod koji autori koriste da odobrovolje unutrašnjeg kritičara i da se reše blokade, a to je slobodno pisanje. (ovo sam prevela sa eng. freewritting).

Rano jutro je obično dobro vreme da uradite ovo jer je tiše, osećate se kao da još uvek spavate i manje ste skloni kritici sopstvenih reči. Ali ne mora da bude, izaberite doba dana koje vama najviše odgovara. Sam proces pisanja je dokazan način da prevaziđete blokadu na putu i da pustite ideje da teku.

Nema pravila o čemu da pišete – sedite 15 minuta i samo pišite. Ključno je:

–     Nemojte da razmatrate šta pišete – samo izbacite reči iz glave

–     Nemojte da čekate neku lepu prvu rečenicu da se pojavi – zapišite bilo što što vam je tog trenutka u glavi

–     Nemojte da editujete – slobodno pisanje je baš to, tok reči koji izlazi iz vas, ne gledajte unazad

–     Ne sudite sebi – slobodno pisanje nema cilj da dobijete neku lepu prozu nego da vežbate svoju kreativnost

Zato, nemojte dopustiti svom unutrašnjem kritičaru – najgorem mogućem drugaru u pisanju – da bude bolji od vas. Pišite bilo šta sve dok vaša kreativnost ne počne ponovo da teče.