Znači, imate ideju, imate neku grubu sliku kako će vaš zaplet izgledati, možda imate i nekoliko scena ili poglavlja koja će vam trebati kasnije. Znači sada je vreme da zaista pišete. Počnite, naravno, od početka.
Početak knjige je prva karika u priči, gde predstavljate glavne likove i njihove uloge. Prva tri-četiri poglavlja su ključni delovi vašeg romana. Svaki čitalac počinje da čita od početka (a kako drugačije?) i ako mu se odmah ne dopadne ono što pročita, neće ni nastaviti. Dakle prvih desetak stranica su zaista bitne.
Hajde zato da se posvetimo ključnim elementima početka vaše priče.
PRVA REČENICA – o prvoj rečenici imam u planu da napišem čitav jedan post, pa ću ovde izneti samo ukratko svoje stavove. Prva rečenica je zaista jako bitna. Prva rečenica prvog poglavlja je prvo što će čitalac pročitati i ona može da bude odlučujuća da li će neko uopšte i nastaviti da čita. Ne želite da ona bude dosadna i da čitalac samo zatvori vašu knjigu posle nje i nikad više joj se ne vrati.
Možda niste čitali Anu Karenjinu (iako ste trebali, jer je lektira), ali svi znamo prvu rečenicu ovog romana. To je sudbinska rečenica. Naravno da vi niste Tolstoj, i nećete ni biti… U stvari, što da ne? Zašto ne bisti postali pisac čija će prva rečenica biti citirana stotinama godina posle vas? Napišite sjajnu prvu rečenicu!
GLAVNI LIKOVI – na početku svake knjige čitalac se upoznaje sa glavnim likovima priče i njihovim međusobnim odnosima. Veoma je važno da njihovi dijalozi budu snažni na samom početku. Zašto? Pa, zamislite da upoznajete nekog novog kolegu ili komšiju, ako je „mlak“, nezanimljiv, da ne kažem dosadan, nećete ni poželeti da se bolje upoznajete i družite. Isto je i sa likovima vaše priče. Čitaoce neće zanimati. Kada opisujete svoje likove, dajte im što više realnih osobina. Neka njihovi međusobni dijalozi budu realni, neka zvuče kao da se zaista mogu dogoditi. Ali budite pažljivi, ne morate koristiti baš svaki mogući oblik ćaskanja koje koriste ljudi u svakodnevnom govoru. U knjizi dijalog treba malo brže da se odvija, „premotajte“ malo unapred do onog dela kada razgovaraju o nečemu zaista bitnom za radnju. Možete vi i da popunite stranice besmislenim ćaskanjem tipa:
– Ćao!
– Ćao!
– E, kako si?
– Dobro, a ti? Šta ima novo?
– Nema ništa. A kod tebe?
Ali budimo realni – to niko neće čitati.
MESTO I VREME RADNjE – na početku ćete prikazati i mesto i vreme u kom se vaša priča odvija. Bilo da je to grad koji je svima poznat ili neki svet koji ste izmislili; istorijska epoha, sadašnjost ili budućnost kakvu vi zamišljate; morate to predstaviti svojim čitaocima. Uradite to postepeno. Naravno da je veoma važno da vaši čitaoci znaju gde i kada se sve dešava, jer oni koje zanima vaša priča želeće da je u potpunosti dožive. Nemojte samo da im kažete, pokažite im.
Ako u nekoliko pasusa ili čak stranica, krenete sa opisivanjem nečije kuće, grada ili bilo kog mesta važnog za dešavanje vašeg romana, čitaocima će biti dosadno. Uostalom to je i nepotrebno. Dajte im uvid u mesto i vreme kroz same likove. Neka se likovi kreću, neka osećaju, neka posmatraju, neka međusobno razgovaraju, neka vode unutrašnje monologe… Tako ćeto bolje predstaviti izgled prostora i dočarati epohu u kojoj se radnja dešava, nego prostim opisivanjem.
POZADINSKA PRIČA – još jedna bitna stavka jeste činjenica da svaki od vaših likova mora imati neku svoju priču koja je oblikovala njegov karakter. Nešto mu se desilo pre ovog romana. Naravno da ne morate odmah na početku prepričati sve ono što ste zamislili o svom liku. Opet, biće dosadno. Ali morate pronaći način da prikažete ličnost svojih junaka i njihovu prošlost, da date do znanja ko su oni, šta ih motiviše i pokreće, kakvi su i zašto su takvi. To ne mora sve da se desi odmah na početku. Bitno je da vi u svojoj glavi imate celu sliku, pa da je postepeno predstavljate onima koji čitaju.
POSTAVKA PRIČE – ovo je verovatno najvažniji deo koji morate ispričati na samom početku. Kako polako uvodite likove, opisujete ih, opisujete mesto dešavanja, uvodite čitaoce u vreme u kom se sve dešava, tako postepeno treba da gradite i zaplet. Na početku stvarate „problem“ koji vaš junak treba da reši do kraja romana.
I to je to. To je ono što treba da uradite na samom početku. I imate uvod u sjajnu priču. Sledeća tema je sredina.
P.S. prva rečenica u Ani Karenjinoj glasi – Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.